Kreativna Evropa program je Evropske komisije za podršku kulturi i audiovizuelnom sektoru. Na primjeru Češke, u okviru projekta EU Medijske reportaže, istražili smo koliko je značajno što Bosna i Hercegovina ima pristup fondovima ovog programa.

U gradu na rijeci Vltavi, glavnom gradu Češke, jedno od popularnijih mjesta kulture je kino Atlas.

Njegova dugogodišnja historija krajem prošle godine nakratko je prekinuta. Vlasnici kina-velika distributivna kompanija, nisu uspjeli postići dogovor s vlasnicima zgrade u kojoj se prostorije kina nalaze, oko ostanka.

Srećom, mrak nije dugo trajao, jer su već s prvim zracima proljeća filmski radnici, predvođeni producentom Vitom Janečekom, odlučili ponovo otvoriti vrata kultnog praškog mjesta. I ne samo to, proširili su ga pa su tu umjetnička galerija i kafić. No, sve ovo vjerovatno ne bi bilo moguće da kino Atlas nije dio mreže evropskih kina čiji se projekti pomažu kroz program Kreativna Evropa.

“Cijenimo što to povećava razmjenu evropskih filmova, što nudi neku vrstu markice identiteta na koju smo ponosni. Daje nam, recimo to ovako, više opcija da cijelu stvar podignemo na međunarodni nivo. Nudi mogućnost saradnje, na primjer sa ambasadama ili međunarodnim organizacijama. Vidimo da ponekad radije sarađuju sa određenim kinima koji imaju tu markicu evropskog kina“, kaže Vit Janeček, producent.

A dio mreže evropskih kina je i sarajevski Meeting Point. Kultno kino opstajalo je kroz mnoga turbulentna vremena, a raste, opstaje i napreduje ruku pod ruku sa sjajem Sarajevo Film Festivala. Cine Link je samo jedan od mnogobrojnih projekata najpopularnijeg filmskog festivala u jugoistočnoj Evropi, finansiran kroz projekte Kreativne Evrope.

“Sarajevski festival jedan je od najvažnijih u centralnoj Evropi, definitvno. Svaki festival nudi mogućnost da se nastavi s pojedinim filmovima koji su već u zemlji i imaju neki odjek kod publike, dovodi ih u kina. Dakle, kina su nam potrebna. A imati podršku Kreativne Evrope ili drugih tijela, nudi im činjenicu da imaju manje pritiska s komercijalne strane glede preživljavanja ili čak i opstanka. Imaju puno više slobode da dovode filmove koji možda i nisu toliko kod publike popularni”, kaže Janeček.

Raznolik je interes bh. umjetnika. No, jesmo li svjesni pružene prilike i koliko je značajno što imamo pristup ovom evropskom fondu.

“Iz mog iskustva, kada sam posjetio Bosnu, najprije se morate fokusirati na kvalitet javnih sektora, kao što su: zdravstvo, obrazovanje i slično. Upravo tu javnost osjeti da vlasti ispunjavaju nešto opipljivo. Upravo tu Evropska unija može biti od pomoći, jer njen novac, fondovi zapravo fokusiraju na te javne sektore. A to Bosnu poprilično može izdići“, kaže David Ondračka, bivši direktor TI Češka.

Apliciranje za projekte je, kako kažu, teško i proces odabira traje šest do deset mjeseci. Ne postoji suma koja se posebno izdvaja za neku državu, pa tako ni za BiH. Budžet Kreativne Evrope za period od 2021. do 2027 iznosi 2,44 milijarde eura. Ulaganjem se jača raznolikost, ali i odgovara na potrebe i izazove kulturnih i kreativnih sektora.

“Omogućava međunarodnu saradnju, produbljuje znanja i iskustva, daje mogućnost da se uči od kolega iz drugih zemalja, s različitim kulturnim pozadinama. Mišljenja sam da je odlična prilika, čak i prije pridruživanja Evropskoj uniji u budućnosti, da se započne s korištenjem fondova, upoznaju drugi profesionalci iz svijeta kulture, u nekih četrdesetak zemalja u Evropi, ali i šire. Definitivno biste trebali iskoristiti prednosti ovoga“, kaže Viktor Debnar, ured Kreativne Evrope u češkoj.

Demokratija i vrijednosti u Evropskoj Uniji jačaju se kroz kulturu slobode i stvaranja, a presudnu ulogu u raznolikosti imaju kulturni I kreativni sektor. Bosna i Hercegovina je na ovom polju i više nego bogata, možda samo malo više moramo otvoriti oči, prihvatiti pruženu priliku, a Evropu obogatiti onim što naša zemlja može ponuditi.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad