Dok u susjednim zemljama poput Srbije i Hrvatske protesti postaju svakodnevica, u BIH nema naznaka da bi narod mogao masovnije na ulice? Koji su to faktori koji utiču na pasivnost ili apatičnost građana? Da li je to znak nečega dubljeg u društvu i politici? Šta stoji iza ovog fenomena i kako se može promijeniti društvena dinamika razgovaramo sa aktivistkinjom i sociologom Dženanom Alađuz i Vladom Vasićem.

Aktivistkinja Aladžuz vidi tri razloga zbog kojih bh. građani ne izlaze na proteste.

“Prvi od razloga je da nam je ‘pravo dobro, živimo život od sna’. Drugi je zato sto smo kupljeni od političkih partija, od 3 miliona garant nas milion radi na budžetu, a do tog posla smo došli jer smo nečiji, ili smo odlučili ući u političku stranku. I treći razlog je što smo duboko prepadnuti. Mislim da nemamo građanske slobode ovdje, osim malo na papiru“, kazala je Aladžuz.

Tragedija, poplave, kamenolom

Podsjetila je šta je bilo u Banjaluci sa aktivistima koji su podržali LGBT, kako su ih pretukli, a napominje da ne smijemo zaboraviti da imamo jako obavještajni aparat, da smo mali i da nas je jako lahko pratiti.

Podsjetila je i na tragediju i poplave koje su se dogodile u oktobru mjesecu u BiH, ali u ublizu sa vremenom se dogodila i tragedija u Novom Sadu kada se srušila nadstrešnica i ubila nekoliko ljudi.

“Tamo neko nešto protestuje, zapali, uhapse ga, a kod nas te isti građani, koji su izgubili kuće zbog nelegalnog kamenola, glasaju za iste koji su ih uvalili svojom nebrigom. Mene ne bi čudili da sutra taj vlasnik kamenoloma dobije subvenciju od naših para”, navodi Aladžuz.

Nema solidarnosti

Sociolog Vasić, ističe da nas sprječava strah, a često i stokholmski sindrom da se mi vežemo za svog otmičara.

“Mi smo 30 godina oteti u BiH. Mogu da pričaju da smo mi slobodni. Generalno u BiH mi smo potpuno zavisni od drugih ljudi i 30 godina se krećemo u konturama straha. Ko god podigne glas to se etiketira kao napad na ustavni poredak, napad na teritorijalni integritet, napad na sve tekovine, za koje su se ljudi ovdje borili. Političari nas manipulišu. Što nemamo penzija, plata, standard loš, to nikoga ne interesuje“, navodi on.

Ima protesta u BiH, napominje, ali pitanje je ko protestuje, a to su određeni sindikati, rudari, zdravstveni radnici… neke frakcije koje su direktno ugrožene.

“A kad se sindikati zadovolje, protest se smiruje. Nema solidarnosti kad izađu na primjer ljekari, mi se ne solidarišemo, da i mi izađemo, nema tog socijalnog bunta i da kažemo, ne tiče me se direktno ali me se tiče“, navodi Vasić.