Predsednk Srbije Aleksandar Vučić treba biti optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) u Hagu za zločine koji obuhvataju seriju ozbiljnih političkih i pravnih zločina, navodi se u otvorenom pismu dvojice beogradskih profesora, Vojina Rakića i Aleksandra Fatića, upućenom novoimenovanom zameniku pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta Gabrijelu Ekobaru.

U otvorenom pismu, Rakić i Fatić ističu da „namjera pisma nije ponavljanje mnogostrukih manifestacija nedemokratske vladavine kojoj je Srbija podvrgnuta proteklih sedam ili osam godina već javno ukazivanje na rešenja za određene probleme“.

„Držimo da je od ključnog značaja redovno osvežavanje spiska osoba na koje se primenjuju sankcije SAD-a, kao i to da taj spisak zadre dovoljno duboko u korumpirani esteblišment u Srbiji. Kao što znate, postoji spisak koji su sačinili demokratski pokreti u Srbiji koji beleži najdrastičnije prekršitelje ljudskih prava i vladavine zakona među članovima od vlade kontrolisanog pravosuđa i državnih službenika na različitim nivoima vlasti. Upravo su ti ljudi koji, putem svoje vlastite korumpirane prakse, čine mogućim opstanak nedemokratskog režima“, navodi se u otvorenom pismu.

Da bi se to postiglo, prema njihovim riječima, neophodna je podrška SAD-a u uspostavljanju tranzicione pravde i radu tranzicionog tužioca za političke i sudske zločine. Oni kritikuju držanje Savjeta Evrope zbog njegovih „razvodnjenih kvazikritika“ ponašanja srpske vlasti.

U tom kontekstu, kažu oni, „verujemo da predsednik Srbije treba da bude optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu za zločine koji obuhvataju seriju ozbiljnih kako političkih tako i pravosudnih zločina“.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad

Oni navode da predsjednik Srbije zna „da kompetentna i odlučna ličnost na čelu politike Stejt departmenta prema Zapadnom Balkanu jeste najveća prijetnja za njegovu vladavinu i ambiciju. Otud, na početku vašeg mandata on će posebno biti osetljiv na odlučno delovanje i jasnu, direktnu i odlučnu politiku u skladu s gledištima predsednika Bajdena o potrebi za pravdom i odmazdom za sve političke i pravne zločine počinjene u Srbiji, posebno protiv članova manjinskih grupa i protivnika populističke autoritarne vlasti“.

Istovremeno, Rakić i Fatić skreću pažnju Eskobaru i na odgovornost pojedinaca u pravosuđu i socijalnim službama za „organizovanu represiju protiv građana putem razaranja njihovih porodica, što je omogućeno institucionalno podržanom trgovinom decom, trgovinom kada je reč o usvajanju dece, trgovinom decom koja su poverena na staranje ili su u hraniteljskim porodicama“. Ti zločini postali su raširena praksa u Srbiji posljednjih desetak godina, ukazuju oni.

Intervencija SAD-a je potrebna zato što „čim su politički problemi u Srbiji bili prepušteni brizi EU, počele su da se pojavljuju neprincipijelne i možda koruptivne sinergije između različitih institucija EU i srpskog režima, što je oličeno u sadašnjoj, bizarnoj neaktivnosti Saveta Evrope u odnosu na teško korumpirano pravosuđe koje, prema tvrdnjama nekih od najuglednijih sudija (kao što je Miodrag Majić), ‘više ni ne postoji’, a ‘građani su prisiljeni da traže pravdu od sultana’, baš kao tokom otomanske vladavine u Srbiji, naime od Aleksandra Vučića i zvaničnika koje je imenovao zbog pripadnosti njegovoj partiji“.

Na kraju, autori otvorenog pisma autori ističu da bi akcija SAD-a doprinijela sprovođenju tranzicione pravde, što bi nadalje vodilo uspostavljanju i funkcionisanju demokratskih isnstitucija, ojačalo podijelu vlasti i uklanjanje onih koji utjelovljavaju korupciju i predstavljaju opasnost po demokratiju u zemlji.