Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine i AIRE centar predstavili su 16. izdanje „Pravne hronike“, koje prema ustaljenoj praksi sadrži polugodišnji pregled prakse evropskih i bh. sudova.

U ovom izdanju posebna pažnja posvećena je međunarodnim standardima korištenja dokaza pribavljenih informacionim tehnologijama, posebno kad je riječ o kriptiranim aplikacijama, što predstavlja novinu i posebno je relevantno u kontekstu procesuiranja predmeta organizovanog kriminala u BiH.

„Brzi razvoj i stalni napredak informacionih tehnologija ima svoje posljedice na život u svim njegovim segmentima, što predstavlja i veliki izazov za pravosuđe, posebno kada je riječ o prikupljanju i ocjeni zakonitosti dokaza u krivičnim predmetima. Potrebno je što prije odgovoriti na koji način se mogu koristiti alati nadzora komunikacije u krivičnoj sferi, kako bi borba protiv organizovanog kriminala bila što efikasnija”, poručila je urednica „Pravne hronike” Elma Veledar Arifagić.

Krešimir Kamber, pravni savjetnik Direkcije pravnih konsultacija pri Registru Evropskog suda za ljudska prava i višegodišnji istraživač u oblasti zaštite ljudskih prava u krivičnom procesnom pravu ukazao je da Bosna i Hercegovina nije usamljena u toj borbi. U intervjuu za „Pravnu hroniku” Kamber je predstavio predmete u kojima je Evropski sud za ljudska prava odlučivao i koji su u toku pred tim Sudom, kao i aspekte prava Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koje taj Sud uzima u obzir u ispitivanju predmeta iz ove oblasti.

Sadržaj komunikacija kriptiranih aplikacija (SKY/Anom) koje su pribavile institucije Republike Francuske dostavljen je institucijama u Bosne i Hercegovine kao „informacija“. Postupci koji se odnose na ove aplikacije u Bosni i Hercegovini su uglavnom u fazi istraga, a korištenje kriptiranih aplikacija predstavlja temu o kojoj se razgovara kako u pravosuđu, tako i u široj javnosti. U razgovoru za „Pravnu hroniku”, Kamber upućuje na predmete vezane za Tursku.

„Trenutno jedina praksa u vezi s kriptiranim aplikacijama su predmeti protiv Turske, a koji se odnose na određivanje pritvora zbog korištenja ByLock aplikacije. U predmetu Üçdağ protiv Turske, Sud je odlučio da sama činjenica postojanja instalirane aplikacije ByLock nije dovoljna za osnovanu sumnju određivanja pritvora, već moraju postojati i drugi dokazi kako bi se mogla ustanoviti osnovana sumnja“, pojašnjava Kamber.

Časopis „Pravna hronika” i ovog puta donosi pregled najrelevantnije evropske i domaće sudske prakse, pa tako, najnovije izdanje časopisa sadrži stručne osvrte izabranih presuda Evropskog suda za ljudska prava koji se tiču pitanja obaveze država da provedu mjere koje se odnose na zatvorenike i uslove pritvora u kontekstu pandemije COVID-19, postupanje prema tražiocima azila u tranzitnim zonama i sankcionisanje RTV emitera u cilju postizanja političke i društvene ravnoteže.

Nadalje, ovo izdanje časopisa nudi pregled prakse Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na BiH, a uzimajući u obzir da se najveći dio predmeta i dalje odnosi na povredu prava na pravično suđenje u odnosu na neizvršenje domaćih sudskih odluka kao i nerazumnu dužinu trajanja postupka, časopis izdvaja prikaz predmeta u kojem je ovaj Sud utvrdio povredu prava na slobodu izražavanja i predmeta u kojem je Sud utvrdio povredu prava na mirno uživanje imovine.

Pored toga, ovo izdanje časopisa „Pravna hronika” donosi pregled izdvojenih predmeta Suda pravde Evropske unije koji su značajni za bh. sudove i druge pravne stručnjake, kao i pregled razvoja sudske prakse u BiH u prvoj polovini 2022. godine, uključujući praksu Ustavnog suda BiH, Suda BiH, Vrhovnog suda FBiH, Vrhovnog suda RS i Apelacionog suda BD BiH. Izdavanje „Pravne hronike” finansijski podržava Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a možete ga preuzeti na zvaničnoj web-stranici, saopćeno je.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad