Inflacija, BDP, nominalna i efektivna kamatna stopa, neto i bruto, kreditne i debitne kartice, tekući i devizni računi - da li su ovo pojmovi kojima dobro vladaju građani Bosne i Hercegovine? Da li su neki od ovih termina nepoznati samo mladima ili neznanje ne zna za godine? Da li smo ekonomski pismeni i da li bismo novca imali više, da jesmo? Na ova pitanja nastojali smo odgovoriti u nastavku teksta.

U zemlji u kojoj mnogi jedva sastavljaju kraj sa krajem lako se nađe razlog za neznanje. Zašto znati i šta uopšte znati o novcu koga nikad nema dovoljno? Šta uštedjeti, u šta investirati, i šta još znati o zaduživanju kad je dovoljna tegoba samo znanje da smo zaduženi?

Stoga smo pitali građane koliko smatraju da su ekonomski pismeni?

“Jako sam pismen, vodim firmu, dovoljno je sa tim rečeno sve”, kazao nam je jedan od građana.

Zatim smo odlučili provjeriti nakratko znanje i upitali smo ga da li zna šta je kreditna, a šta debitna kartica?

“Kreditna, platu da dobijate, a debitna… vjerujte da ne znam”, rekao je.

S obzirom na to da živimo u potrošačkom društvu ekonomska pismenost je jako važna.

“Trebali bismo malo da aktivniji budemo i tražimo od vlasti da utječu na sva ekonomska dešavanja…”, naveli su nam građani, a neke od njih smo pitali i da li kupuju online na šta smo dobili ovakav odgovor:

“Ne, dovoljno je ovih što varaju i onda on uzme moj broj pa i on kupi nešto… A znam koristiti”.

Bilo je i onih koji su nam rekli da ekonomska pismenost građana zavisi od toga koliko su u mogućnosti da nauče te da li to žele.

S druge strane, neki od njih kažu da nisu uopšte pismeni te da ne razlikuju pojmove bruto i neto, a i da ne znaju ni šta je kreditna kao ni debitna kartica.

“Ne, ne, ništa to ne znam, ja sam medicinska škola”, kažu.

Ekonomija je u životu sveprisutrna, ali ne i u školama. Po završetku škole, mladi se nerijetko kasno osamostaljuju i kasno postaju ekonomski nezavisni.

“Mislim da je ta kasna samostalnost jedan od razloga zašto mladi ljudi nemaju direktan kontakt sa finansijskim temama i pojmovima, mislim da je nužno to uvesti u obrazovanje”, navela je dvostruka pobjednica Ekonomske olimpijade Ilma Hodžić.

“Građani su dosta i zbunjeni, druga su vremena, drugi sistem, drugačija ekonomska vrednovanja”, mišljenja je Aida Hasanagić, izvršna direktorica NGO Liberalni forum.

“Što se tiče ekonomske pismenosti građana BiH, imam osjećaj kontinuirano da je to jedno od područja iz sada već opšteg obrazovanja, koje nedostaje. Bilo koja nepismenost može dovesti do propuštenih prilika i pogrešnih odluka”, naglasila je prof. Hatidža Jahić ispred Ekonomskog fakulteta.

Prema popisu iz 2013. u BiH je bilo oko 90.000 nepismenih, ne onih koji se ne razumiju u kamate, nego u slova. Nepismenost u BiH je i 14 puta viša od standarda UNESCO-a, koji smatra da broj nepismenih u jednoj državi ne smije prelaziti 0,2 posto. Logično i da smo po ekonomskoj pismenosti daleko od EU i svjestkog standarda.

“Kada sam bio u Engleskoj tad su mi rekli da djeca tamo, za razliku od naše djece, kad dobiju novac za rođendan, oni su naučeni da se taj novac može ulagati. Usađuje se jedna navika u najranijem dobu, i moglo bi se već tad razvijati ne toliko osjećaj za novac i ekonomiju ali osjećaj za odgođenu potrošnju kao investiciju a kao jednu od osnovnih karakteristika ljudi koji su uspjeli u životu. Elementarno je da se zna šta je potrošnja, šta investicije, krediti, kamata, plata doprinosi… kako se porezi plaćaju, ne budete li to znali možete završiti u zatvoru”, ispričao je Kasim Tatić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

Biti ekonomski nepismen kao član potrošačkog društva isto je što i biti nepismen u smislu nepoznavanja pisma, a biti učlanjen u biblioteku. Slabe finansije možda su slab podstrek da se finansijski opismenimo, ali su još slabiji izgovor da to ne učinimo.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad