Ima tome godinu dana kako je predsednik Vučić postao nezvanični distributer respiratora za Balkansko poluostrvo.

Nabavljao ih je ispod tezge, iznad tezge, “samo ja znam kako”, rekao je o tome jednom prigodom.

Raznosio je lično respiratore po Srbiji preko aplikacije donesirespirator.com i objašnjavao lekarima kako funkcioniše respirator a oni su s pažnjom upijali svaku njegovu reč praveći se da nikad pre toga nisu videli respirator, niti znali kako se to čudo koristi.

I kao što ima teorija da je krompir u Srbiju prvi doneo Dositej Obradović, tako će u udžbenicima jednog dana pisati da je respirator u Srbiju prvi doneo predsednik Vučić.

Onda se na međunarodnom crnom tržištu respiratora ovih dana desila promena. Glavni globalni diler respiratora, naime, okupio je bord direktora crnoberzijanskih izvoznika respiratora, i saopštio im loše vesti: onaj manijakalni kupac respiratora iz Srbije više neće respiratore!

-Pa šta sad hoće? – pitao je bord direktora.

-Nećete verovati, sad hoće poligrafe! Mnoooogo poligrafa! – kazao im je glavni globalni diler respiratora.

-Auuuuu, uzdahnuli su direktori, gde sad da mu nađemo tolke poligrafe?

U Srbiji je situacija po pitanju manjka poligrafa i viška respiratora još gora: državni elektrotehničari su dobili zadatak da višak onih “samo ja znam kako” nabavljenih respiratora nekako pokušaju da prenamenski pretvore u poligrafe, ali im to nikako nije polazilo za rukom.

-Probajte da li može nekako da se nabudži? – rečeno im je sa najvišeg mesta, ali njima taj poduhvat nikako nije uspevao, jer kao što od miksera nikako ne možeš napraviti frižider, kao što od generalnog sekretara Srpske radikalne stranke nikako ne možeš napraviti Đinđića, tako ni od respiratora nikako ne možeš napraviti poligraf.

Poligrafija je, veruje se, nauka o polusvetu koji se okupio u Srpskoj naprednoj stranci od 2012. godine do danas, te je nedavno među njima pukla tikva, mnogo “tikava”, pa sad nikako ne mogu da se dogovore ko je koga hteo da ubije, ko je koga hteo da likvidira, ko se kako obogatio, ko je bio u Ritopeku i ko je kome majku.

Trenutno su u fazi da jedan drugom presuđuju preko poligrafa. I to tako što ovi jedni odbijaju da idu na poligraf, a onda ovi drugi preko ovlašćenih medija odmah donesu presudu koja glasi: Kriv je za sve što vam padne na pamet jerbo nije hteo da ide na poligraf!

Možda zato što “osumnjičeni” Kokeza i svakakvi drugi likovi koji su donedavno bili ljudi od najvećeg poverenja predsednika, a odnedavno su ljudi od najvećeg nepoverenja predsednika, izgledaju tako nekako da kad bi ih prikačili i na frizersku haubu za kosu, ona bi pokazala da nisu baš čisti. I da ne govore baš istinu, istinu i samo istinu. Ako uopšte znaju da govore, jer kod nekih ni to nije stoprocentno dokazano.

Kod takvih vam, da se razumemo, ni ne treba pretnja poligrafom. Njima je dovoljno reći: Da li biste pristali na testiranje haubom za kosu u prvom frizerskom salonu na koji naiđemo?

I ako pristanu i ako odbiju, odmah ih treba proglasiti krivim. I hauba za kosu, ali i poligrafi bi zabagovali i završili na respiratoru da im pripadne ta nesreća da utvrđuju ko je kriv, a ko nevin u ovoj sveopštoj tuči u svevladajućoj partiji.

Naprosto, po šumama i gorama Srpske napredne stranke okupio se takav neki profil ličnosti zbog kojih bi, da se kojim slučajem zakunu da će govoriti istinu držeći šaku na Bibliji, Biblija za tili čas postala prazan rokovnik.

Ali u tom praznom rokovniku bi mogla da se napiše nova Biblija koja bi objašnjavala ne kako je nastao svet, nego kako je nastao polusvet.

Kod Kokeze je recimo Vučićev dolazak na vlast bila WIN-WIN situacija: od totalno anonimnog čoveka, totalno anonimnog fudbalera, od totalno anonimnog biznismena postao je slavan neslavni čovek, još slavniji neslavni fudbaler i još slavniji neslavni biznismen. Sve to je postao jer je bio lojalan, a da bi u Srbiji živeo ko bubreg u loju, lojalnost je najvažnija.

Onda se jednog dana njegov izumitelj, faktički Kokezin Đepeto, predsednik Vučić, razočarao u svog Pinokija, rešio je da ga osudi preko poligrafa, jer je suđenje takvim likovima mač sa dve oštrice – mnogo znaju o svima, pa i o predsedniku, te je bolje osuditi ih bez suda preko poligrafa, nego u sudu, gde bi se svi podavili u prljavom naprednjačkom vešu, gde ima mnogo i predsednikovih gaća i čarapa.

A prljavog veša će biti sve više! Tako da bi trebalo razmisliti o pretvaranju poligrafa u veš mašine, za drugu fazu borbe protiv kriminala.