Bio sam na TV N1 pre letovanja i sinula mi u programu uživo strašna ideja: da se protesti nastave tokom leta svuda gde šetači odu na more, reke, sela, jezera i planine, pa da ovi koji idu u Rovinj uveče prošetaju sa transparentom „Srbija i Rovinj protiv nasilja“, da ovi koji idu u Hurgadu svako veče prošetaju sa transparentom „Srbija i Hurgada protiv nasilja“, da ovi koji idu u Sopot prošetaju sa transparentom „Srbija i Sopot protiv nasilja“, te tako redom od Silvane do Ražane, i od Fažane do Nirvane.

Široki auditorijum koji je taj nastup gledao mora da je rekao: „Gde nađoste ovog, lupa ko Vučić u lajvu iz Brisela!?“

I mogu vam reći da sam u Rovinju zatekao obećavajući sastav za onu moju ideju – najpre jednog opozicionog lidera, ime i adresa opozicionog lidera poznati redakciji, jerbo ako Informer otkrije da letuje u Hrvatskoj, opozicioni lider je nagrabusio.

S opozicionim liderom razmenio sam par reči, ali ni reč o politici, i shvatio sam da ni meni ni njemu nešto nije do šetnje sa transparentom „Srbija i Rovinj protiv nasilja“. Te sam ukapirao u startu da je ona moja strašna ideja izuzetno glupa ideja, jer, izgleda, Srbi nisu baš toliko istrajni kad su u Istri.

Gde, doduše, utisak mi je, bar polovina njih letuje u inat Vučiću, jer je Vučić jednom rekao: „Neću u Rovinj!“, pa valjda srpski narod smatra da je Rovinj jedno od retkih mesta na planeti gde garantovano nećeš sresti dotičnu osobu.

I ostali Srbi koje sam sreo u Rovinju, činilo mi se odokativno, tu letuju u inat Vučiću i sa pretpostavkom da je Istra područje u čijoj je biti suživot i odsustvo međunacionalnih i ostalih netrpeljivosti, pa tu nema ni te endemske vrste zvane Vučić. Te Srbi sam čin dolaska ovde već smatraju primerenim antirežimskim gestom, pa im na pamet ne pada da, pored svega, još i šetaju svako veče sa transparentom „Srbija i Rovinj protiv nasilja“.

Kroz Rovinj je ovih dana protutnjao i Sergej Trifunović, njega doduše nisam video, znam samo da je na Instagramu okačio sliku punog tanjira sa porukom: „Smara kačenje klope, ali ovo je preporuka. Rovinj, restoran Scuba, mlevene kozice i jakopove kapice alla scallops, u raviolama sa musom od tartufa. Apsolutno ludilo uz njihov cabernet. Influenserka da budem“.

Tu sam shvatio da ni njemu verovatno nije do šetnje, jer ko će da šeta pored mlevenih kozica i jakopovih kapica u raviolama sa musom od tartufa.

U Rovinju sam sreo i predsednika upravnog odbora jedne nadaleko poznate državne institucije i rekao sam mu da ću da javim Informeru da je tu. Naravno u šali, ne cinkarim ni najgore neprijatelje Informeru, jer cinkarenje Informeru je ko ono kada su cinkarili informbirovce, to radi samo treš veći od Informera, pa neću ni njega. Razmenili smo par reči, ništa o politici, on mi rekao da je tu kod druga koji ima kuću, pa se švercuje. Ko što Zoran Babić ima druga na Brionima, tako i on ima druga u Rovinju.

Primetio sam, dakle, da čak i da smo onaj opozicioni lider, Sergej Trifunović, gomila Srba i ja napravili transparent „Srbija i Rovinj protiv nasilja“, te počeli svake večeri da šetamo, ne bi imao ko da napravi kontramiting podrške Vučiću, najveći skup u istoriji Rovinja.

Jer ni onom predsedniku UO, za koga sumnjam da latentno ima simpatije za Vučića, nije bilo do kontrašetnje, otišao je negde u pravcu franjevačkog samostana. Možda se i zamonašio, ko bi ga znao.

I taman kad sam digao ruke od organizovanja šetnji „Srbija protiv nasilja“ po Rovinju, nenadano sretnem taksistu, mladog Hrvata, koji bi da – šeta.

-Ovaj Vučić će totalno da vas unazadi! Čak su i ovi naši malo bolji od njega, s tim što mislim da su ovi naši malo veći lopovi – kaže taksista.

-Tu ti je prijatelju mrtva trka – odgovorim.

Dodam da je naš problem što imamo istu skupinu na vlasti u raznim inkarnacijama već trećinu veka, zvanog stoleće.

-To ti je i kod nas slučaj sa HDZ-om. Čudo kako ljudi glasaju za najgore. Moja baba glasala za Kolindu, ja je pitam: pa zašto, baba?, a baba mi kaže: „Tak je lijepa!“ Ja mislim da i ovi vaši glasaju za Vučića po tom algoritmu… – pričao je taksista.

-Ali vi ste bar u Evropskoj uniji… – uzmem ja da ga tešim, umesto on mene da teši.

-Kakva Evropska unija!? To ti je jedino dobro što možeš odavde da pobegneš u Evropu bez problema – nastavio je taksista, a ja sam razmišljao – Hrvati i Srbi ne samo da imaju skoro isti jezik, nego imaju i skoro iste taksiste.

-Kad smo uveli evro, sve poskupelo, ovi naši ne umeju da preračunaju kurs iz kuna u evre… – nastavio je taksista.

-Jes vala, prijatelju – tu se totalno složim – konzerva Ožujskog piva košta u radnji evro i 70 centi, pepsi kola od dva litra dva i po evra, čak su i naše radnje za ovo ovde super povoljne… – uzmem da podržavam pravednu borbu Hrvata protiv nesposobnosti njihove vlade.

Da smo se vozili koji kilometar duže, taksista i ja bi garantovano postali lideri protesta „Hrvatska i Srbija protiv nasilja nad cenama“ ili „Hrvatska i Srbija protiv baba koje glasaju za Kolindu i HDZ“.

-Al znaš šta prijatelju – kažem mu na rastanku – u hrvatskoj politici mi se sviđa što je Milanović, kakav god on bio, pobedio Kolindu na izborima, to kod nas ne može da se desi ni meseca limburga, pošto kod nas ima suviše baba, deda, botolikih mladića, botolikih devojaka, sredovečnih i ostalih koje ubeđuju po televizijama da je Vučić izuzetno lijep u svakom pogledu, dok su ovi iz opozicije apsolutni gabori u svakom pogledu. I tako svaki dan već 10 godina. I zato mi moramo da bežimo u Istru, područje bez Vučića. Makar na sedam dana.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad