Spam je neželjena elektronska pošta, a neželjeni spomenik zove se – Spamenik. Koncept Spamenika osmislio je Aleksandar Vučić, spametni predsjednik Srbije, koji je ujedno i prvi čovjek na svijetu koji ima titulu Spametnog.

Spametan je neko ko širi neželjene ideje. Kod njega je problem ne toliko što ih širi, nego što ih i realizuje. Razlika između neželjene elektronske pošte i neželjenog predsednika jeste što neželjena elektronska pošta ide u spam, a neželjeni predsednik nikako da zvarši u spamu, zna to i srpska opozicija, skupina ljudi koja se već devet godina bavi bezuspešnim rušenjem Vučića, ali im se pre neki dan ukazala šansa da jednim udarcem sruše i neželjeni spamenik Stefanu Nemanju na Savskom trgu, i neželjenog spametnog predsednika, koji je izmislio onaj spamenik Stefanu Nemanji.

Naime, ideja umetnika Dejana Atanackovića bila je na prvi pogled jednostavna – kad opozicija dođe na vlast trebalo bi da ukloni spomenik Stefanu Nemanji sa Savskog trga i premesti ga na neko lepše, na neko bolje mesto, što je otvorilo brojna opoziciona pitanja iz popularne rubrike: “Vršimo selidbe, rušimo objekte i odnosimo šut, veoma povoljno”.

– Najpre treba da uklonimo Vučića! Odmah posle Vučića, sledi nam teži deo posla, uklanjanje Stefana Nemanje – rečeno je na zatvorenom sastanku srpske opozicije o uklanjanju srpskih vladara.

– A zašto prvo ne bismo uklonili Stefana Nemanju? Stara srpska izreka glasi: važno je da ide po redu. A Nemanja je stariji od Vučića! – upitao je neko na tom zatvorenom sastanku.

– Pa bolje je da prvo uklonimo Vučića, zato što Vučić ima oko 100 kila, a Nemanja ima oko 68 tona, znate li vi gospodo koliko je 68 tona? – odokativno je zaključila srpska opozicija na zatvorenom sastanku.

Međutim, onda je pažljivom stručnom analizom utvrđeno da će srpska opozicija lakše da ukloni Stefana Nemanju od 68 tona, i premesti ga negde drugde, nego što će im poći za rukom da uklone Vučića od 100 kila.

Jerbo, možda ih i ima dovoljno da na o-ruk sruše i premeste Nemanju u istoriju, ali ih nema dovoljno da na o-ruk izmeste Vučića u istoriju, pošto se Vučić otima, dok se Nemanja ne otima, samim tim što je spomenik.

-Drugo, Nemanja je već u istoriji, pa ćemo mnogo lakše da ga premestimo u istoriju, nego Vučića, koji još nije u istoriji – usledio je logičan zaključak tajnog opozicionog sastanka o izmeštanju srpskih vladara.

Opozicija je, dakle, zaključila, da ne bi bio loše da se što pre napravi spomenik Vučiću, zato što bi onda uklanjanje Vučića bilo mnogo jednostavniji poduhvat nego što jeste. Lakše je srušiti Vučića kao spomenik, nego Vučića kao ljudsko biće, pardon, nadljudsko biće.

Kao što u srpskoj opoziciji provejava ideja da će Vučić jednog dana da se sruši sam, postoji mogućnost da ćemo i na rušenje Stefana Nemanje čekati godinama, možda i vekovima, zato što je jedina oprobana strategija srpske opozicije sadržana u paroli: “Pašće on jednog dana sam!”

Tako da će ona statua na Savskom trgu na čijem postamentu bi trebalo da piše: “Spomenik velikom županu podižu Velik Tupani”, još dugo krasiti krajolik Beograda na vođi.

Ceremonija otvaranja spomenika Stefanu Nemanji bila je odlično osmišljena, živahno ko mešavina serije “Nemanjići” i pojava Marka Đurića. Ko nije gledao direktan prenos na svim srpskim televizijama, ukratko prepričano, izgledalo je ovako – u mrklom mraku čuje se srednjovekovna muzika, maskirani statisti lupaju u bubnjeve, a onda se iz pravca stare železničke stanice uz brojnu pratnju pojavi Stefan Nemanja na konju.

Siđe s konja, popne se na binu i obrati se okupljenim građanima

– Nisam mogao više da čekam voz, pa sam uzjahao ata i krenuo na dalek put. Koja budala je ukinula vozove sa ove stanice? – upitao je Stefan Nemanja zagledan u prvi red visokih zvanica.

– Gospodine Nemanja, ali stanica više nije tu. Sad je prebačena na Prokop! – šapnuo mu je iz prvog reda visokih zvanica Goran Vesić.

Stefan Nemanja se uz dramsku pauzu zagledao u daljinu, u pravcu Prokopa, onda sišao s bine, uzjahao konja, i odjahao odakle je i došao, u pravcu stare železničke stanice.

-Nek mu neko pokaže kako da stigne do Prokopa! – šapne Goran Vesić prvom do sebe, a onda se na binu popne Milorad Dodik, kako bi, valjda, u ime svih Velikih Tupana srpskih zemalja održao slovo o Velikom Županu. Posle njega se na binu popeo i predsednik Vučić, koji je rekao da mnogi maštaju da uklone spomenik Nemanji, pa je to malo pojačao rekavši: “Hoće da uklone i Hram Svetog Save”.

Iako je istina sasvim drugačija – od svih koji su se te noći okupili na Savskom trgu, najmanji problem je Stefan Nemanja. Njega ni ne treba uklanjati kad je već postao naskuplja grinfild investicija Srpske napredne stranke u novijoj istoriji koju su platili iz kolektivnog srpskog džepa, već je mnogo važnije ukloniti one koji su to čudo podigli, ne da bi odali počast Nemanji, već da bi odali počast sebi, jerbo smatraju da su svi kolektivno – ne mnogo manji od Nemanje..

Dobra vest je, možda, da će i njima neko podići somenik tek za 800 godina, kako je bilo i sa Nemanjom, pa bar nećemo morati da gledamo taj spektakl zbog opravdane sprečenosti.

Tada, za 800 godina, samo će jedna stvar biti ista: srpska opozicija sedeće zagledana u spomenik Vučiću od 23 metra, a neko će uzviknuti: “Hoćemo prvo da rušimo Nemanju ili Vučića!? Ili prvo Vučića, pa Nemanju!?”