Srbija je država gde seljaci teško žive, muče se, protestuju, ali zato svaki ljakse bolje živi od njih, jer se ljakse, za razliku od seljaka, uvek izjasni u prilog tezi da nam nikad nije bilo bolje.

Ljakse će da postane član partije, ljakse će da dobije da peva za budžetske pare po opštinskim manifestacijama i novogodišnjim proslavama, ljakse će da potpiše podršku predsedniku i svi njegovi životni problemi biće rešeni.

Nema tog ljakseta koji nema svoju emisiju na Pinku, ili se bar s Pinka ne skida od jutra do sutra. Nema tog ljakseta koga država Srbija ne ceni, samo je potrebno da se ljakse ne buni protiv naše Vlade i našeg predsednika. I da im tapše javno, svojeručno, glasno.

Ljakse je uspeo, ali je seljak propao, te je zato u Srbiji svaka šuša željna da postane Karleuša.

Zato niko neće da bude seljak, svi hoće da postanu ljakse, i Srbija više nije “zemlja seljaka na brdovitom Balkanu”, već “zemlja naprednih ljaksea”.

Tako je to sa tipom ljudi zvanim ljakse, a sada malo o seljacima, neprijateljima naše zemlje.

Seljaci obično gaje raznorazne hibridne sorte voća i povrća – krompira, paradajza, kupusa, ali je pre neki dan ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, Martinović Aleksandar, otkrio da poljoprivrednici koji protestuju gaje jednu sasvim novu hibridnu poljoprivrednu kulturu – hibridni rat.

„Ovde je reč o hibridnom ratu protiv države Srbije i predsednika Srbije uvezivanjem lažnih poljoprivrednika sa lažnim ekolozima da zaustave ekonomski rast Srbije“, objasnio je ministar Martinović, u narodu poznatiji kao ministar Magarinović, po zanimanju pravnik, a za ministra poljoprivrede ga je preporučilo upravo to što je jednom prilikom priznao da je ispao magarac.

I to magarac iz hibridne vrste “politički magarac”.

„Dajte nekog ko se razume u stoku“, rekao je mandatar Vlade Srbije i od svih članova Srpske napredne stranke, brojnih eksperata za stoku, isplivao je upravo ovaj čovek koji se razume u magarce, vrstu koja je budućnost Srbije.

Ministar magarce, doduše, nikada nije masovno gajio, već je celog života uzgajao samo jednog hibridnog, samog sebe.

I kasnije se autovao.

Pokazalo se da je to veoma isplativa vrsta, pa će Srbiija verovatno u budućnosti biti među prvima na svetskoj listi broja magraca po glavi stanovnika. A moguće i broja stanovnika po glavi magaraca.

Tako da srpski narod ima prvog ministra koji shvata ratarstvo na jedan savim logičan način. Ratari su, ubeđen je ministar poljoprivrede Magarinović, ljudi koji vode hibridni rat protiv predsednika Srbije i države Srbije, nije ih Gospod Bog džaba nazvao ratari, i prema njima ima da se postupa kao prema svim neprijateljima naše zemlje i naše doživotne stranke.

Pa su ratari prešli u nadležnost onog državnog organa koji se bori protiv špijuna, zaverenika i hibridnog rata, taj organ nije Ministarstvo poljoprivrede, već, jasno, Bezbednosno-informativna agencija, zvana BIA.

Te je BIA i sam bila iznenađena kako su godinama ispadali glupi tražeči na svim stranama ljude koji se bave hibridnim ratom, a oni su im bili pred nosom, pod sasvim logičnim imenom – ratari – i kopali po našoj zemlji praveći se da oru njivu.

A u stvari su rovarili, kopali i riljali protiv naše države i našeg predsednika, ili kako je to ministar Magarinović objasnio: “Pojedina poljoprivredna udruženja povezuju sa takozvanim ekološkim u jedinstveni front protiv predsednika Srbije i Vlade Srbije, a u interesu stranih država koje ne žele da se Srbija razvija”. Cvrc, Milojka.

Kopali su, oni kopali, i evo dokle su našu zemlju doveli ti ratari, vođe hibridnog rata, zaključila je BIA, te jednog ratara odmah spakovala u kombi dok je dete čekao ispred škole u Čačku.

Saslušanje je bilo rutinsko.

„Zašto ova paprika babura liči na vojvodu Šešelja“, bilo je prvo pitanje.

„Nemam pojma, nija paprika kriva“, rekao je ratar.

„Zašto traktori liče na borna kola i šta će vam toliki traktori“, bilo je drugo pitanje.

„Pa da oremo“, rekao je ratar.

„Da orete protiv naše zemlje. Zašto lubenice liče na atomsku bombu“, bilo je treće pitanje.

„Stvarno liči“, iznenađen je bio ratar.

„Zašto pasulj zna da puca rafalno?“

„A to znam, morate da ga iskuvate u dve vode, inače će pucati rafalno“, odgovorio je ratar.

„Zašto često pominjete da smo obrali bostan? Je li to nešto protiv naše legitimno izabrane vlasti“, interesovalo je BIA još.

„To se tako kaže kad se obere nostan…“, objasnio je ratar.

I onda su ratara iz Čačka opet utovarili u kombi i vratili ga ispred škole, gde nije više on čekao dete, već je dete čekalo njega.

Rekao je detetu: “Sinko, kad porasteš, nemoj nikako da budeš seljak. Budi ljakse”.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad