Nataša Gaon-Grujić rođena je i živi u Sarajevu. Profesionalno je vezana za prodaju i marketing, pored toga piše, najčešće kolumne.

Na pitanje da li su Sarajevo i BiH nepresušan izvor inspiracije, ako govorimo o apsurdima i situacijama koje nam se dešavaju, a građani šute, Gaon-Grujić je odgovorila potvrdno.

“Nažalost jeste. Žalosno je da su roditelji preminulog dječaka postali predmetom osude. Strašno je šta se sve dešava u cijeloj BiH, žalosno je da rudari ginu jer nemaju adekvatnu opremu, da padaju skele i sada me kao Sarajku jako boli jer bi Sarajevo moglo ostati bez jedne bolnice“, istakla je gošća jutarnjeg programa N1 televizije.

Nedavno je objavila tekst “Bio jednom jedan grad, bila jednom jedna bolnica” koji govori o tome koliko za Sarajevo znači Vojna bolnica.

“Meni znači puno. Ne mogu pobjeći od rata. Ona je bila simbol otpora i nada ne umanjujući bitnost bolnice Koševo. Za mene je to značilo da će životi biti spašeni i bili su spašeni. To je pozitivan simbol ratnog Sarajeva i ti ljudi su heroji Sarajeva.

Jučer sam otišla ispred Vojne bolnice i iskreno sam se rasplakala. Bitno je da građani kažu da ne žele da im se oduzme ta bolnica. Sarajevo postaje sve veće, sa sve većim brojem stanovnika, sa sve manjim zelenim površinama i glavnom gradu je potrebna ta bolnica.

Često sam zbunjena življenjem u ovom gradu i državi. S jedne strane je velika dobrota ljudi, a s druge obično zlo. Ne pišem samo o lošim stvarima, ali bolnu reakciju izazove veću potrebu za pisanjem“, opisala je kolumnistica Nataša Gaon-Grujić.

Istakla je kako je pisana riječ danas svima dostupna.

“Potrebno je par klikova da pročitate sjajne tekstove sjajnih ljudi i sjajnih novinara. Reakcija “Ja tako ne mislim” je jednako dobra. Ipak, ljudi su brzopleti, pa zaključuju o tekstu na osnovu pročitnaog naslova pa o tome raspravljaju. Jako je bitno da ljudi čitaju i da je pisana riječ dostupna“, kazala je ona.

U kakvoj situaciji su danas građani i građanke, kako živimo, pa se moramo boriti za ovakve stvari koje se tako jednostavno mogu i servirati?

“U strahu koji je nama nametnut i u kojem živimo, možda svi ljudi nemaju snage da reaguju na sve što se dešava u Sarajevu. Mi se bojimo za dijete čim pređe kućni prag. Ako ćemo stvarati generacije bez znanja onda srljamo u propast. Zastrašujuće je što i dalje živimo s onom devizom “Samo nek’ ne puca””, rekla je gošća Novog dana.