Vojni komentator Politike i narodni poslanik vladajuće koalicije Miroslav Lazanski izjavio je u Novom danu TV N1 da Srbija nema razloga da u ovom trenutku uvodi sankcije Rusiji, jer će u najboljem slučaju, tek 2025. postati članica Unije. Kaže i da Srbija mora da se naoružava zbog bezbjednosnih izazova u regionu, a da je rusko oružje najpovoljnije.
Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose što se može zaključiti i na osnovu broja susreta najviših zvaničnika dve zemlje. Upravo je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u poseti Moskvi gdje će imati brojne susrete među kojima je sigurno najvažniji onaj sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Iako teme susreta nisu zvanično saopštene, beogradska štampa navodi da će biti razgovora o unapređenju odnosa u oblasti vojno-tehničke saradnje i poljoprivrede i privrede.
Mediji spekulišu da bi u Moskvi moglo da bude riječi i o nabavci S-300 protivraketnog sistema. Lazanski za N1 kaže da se o nabavci sistema S-300 razgovara sa Belorusijom, ali da Rusija kao proizvođač mora da da saglasnost.
Kaže da bi bilo odlično kada bi Srbija nabavila modernu verziju tog sistema, ili bar sistem koji bi potom bio modernizovan. Time bi se, ističe Lazanski, na neki način kompletirao sistem protivvazdušne odbrane, što bi Srbiji omogućilo da vodi nezavisniju spoljnu politiku.
“Nema dobre spoljne politike ako nemate vojsku koja to podržava. Šargarepa bez štapa ne ide”, poručuje gost Novog dana.
Na pitanje koliko bi sistem S-300 mogao da košta Srbiju, Lazanski je rekao da su ti podaci inače poslovna tajna, ali i da cijena zavisi od verzije koja bi bila nabavljena, kao i količne opreme koja bi uz tu nabavku išla. Na molbu novinarke N1 da bude konkretniji i precizira da li bi to bilo npr. 100 miliona eura, manje ili više od toga, Lazanski je rekao: “Nije sigurno 100 miliona. Mnogo je više. Ne pričamo o baklavama, pričamo o raketama.”
Ipak, postavlja se pitanje da li je u vrijeme zemlja prolazi kroz fiskalnu konsolidaciju i brojne druge ekonomske izazove, nabavka oružja jedan od prioriteta? Lazanski kaže da je to stvar političke odluke koje se donosi u odnosu na situaciju u regionu, a bezbjednosna situacija u okruženju je prema njegovom mišljenju, krhka.
“Imate Kosovo, jug Srbije, Makedoniju, BiH, konfrontaciju političku i psihološku sa Hrvatskom… Nemate potpuno bezbednu situaciju na Balkanu. Ja bih bio rad i sretan da nema nikakvih problema (…) Ne možete verovati u večni mir na Balkanu”, rekao je Lazanski i podsjetio na parolu Josipa Broza Tita: “Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat.”
Upravo je spremnost ta koja odvraća mogućnost bilo kakve avanture, kaže Lazanski i ističe da niko neće dirati državu koja ima spremnu vojsku.
Objašnjava i da je rusko oružje jeftinije za Srbiju od zapadnog, pa su tako npr. ruski lovci dva puta jeftiniji od zapadnih. Uz to, srpska vojska, kako kaže, ima tradicuju nabavke oružja iz SSSR-a i Rusije, pa su samim tim i obuka, rezervni dijelovi i servisiranje, znatno jeftiniji.
Srpskom nacionalnom duhu je imanentna vojna neutralnost
Na pitanje može li Srbija da održi poziciju vojne neutralnosti u okolnostima kada je većina država u regionu članica NATO-a ili na putu da to postane, Lazanski je rekao da se ta pozicija već danas održava.
“Mi smo ostali vojno neutralni, zašto ne bismo bili? Srpskom nacionalnom duhu je imanentna vojna neutralnost, osim za svetske ratove gde smo od početka bili na strani pobednika”, naveo je on.
Na konstataciju da jedna strana ističe broj vojnih vježbi kao argument da je Srbija bliža NATO-u, dok druga strana nabavku naoružanja vidi kao vojno približavanje Rusiji, Lazanski je rekao da je to “sjajan balans” i “super kombinacija”.
Dodaje, međutim, da iako je broj vojnih vježbi sa NATO snagama veći, dosta njih su zapravo bilateralne vježbe sa susjedima koji su članice Alijanse, poput Mađarske, Rumunije i Bugarske.
Lazanski očekuje i da će Vučić u Moskvi razgovarati i o humanitarnom centru u Nišu. “Problem je što taj centar nema status koji obezbeđuje da tehničaka sredstva ne podležu porezu ili carini. Ne traži se diplomatski status, već status tehničih lica. Podseću da snage NATO-a po IPAP-u imaju pravi diplomatski status u Srbiji. Logika je da se da status tehničkog lica”, smatra gost Novog dana.
Ne postoji jedinstvena spoljna politika EU
Govoreći o ekonomskim odnosima Srbije i Rusije, Lazanski je rekao da su oni jako važni, ali da srpski proizvođači zaboravljaju da SSSR više ne postoji, da je rusko tržište veoma zahtjevno i da ne mogu “da im uvale bilo koju robu”.
Komentarišući činjenicu da je, uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, EU i dalje ubjedljivo najveći trgovinski partner Srbije, Lazanski je rekao da Srbija u EU izvozi polufabrikate, što Rusiji, kako kaže, ne treba.
Srbija u Rusiju može da izvozi hranu ili superkvalitetnu robu koju trenutno ne proizvodi, konstatuje Lazanski.
“FIAT ima dva odsto udela na rusom tržištu. Niko neće da vozi Fijata. Idite u Moskvu i vidite šta voze – voze BMW, Mercedes, japanske automobile. Fijat nema uporište na ruskom automobilskom tržištu. Nema tradicuju”, tvrdi gost Novog dana.
Kaže i da Srbija u ovom trenutu nema razloga da uvodi sankcije Rusiji, jer te sankcije ne poštuju ni druge zemlje EU. “Nismo dužni da prilagođavamo spoljnu politiku sve dok ne uđemo u punopravno članstvo, a to će biti, da se toplo nadamo, do 2025, a do 2025. ko živ ko mrtav”, poručio je on.
Lazanski pritom ocjenjuje da ni ne postoji jedinstvena spoljna politika EU, i da je to “mistifikacija”.
“Šta je spoljna politika EU? Ona ne postoji ni oko Sirije, ni oko Iraka, ni oko Kosova, ni oko sankcija Rusiji (…) Hajde prvo da usklađujemo zakonodavstvo, školstvo, zdravstvo…”, poručio je Lazanski.
Dodao je i da će “ovaj narod živeti i sa poglavljima i bez poglavlja”, i da će dok se sva ona otvore i zatvore još dosta vode proći Dunavom, te stoga ne treba žuriti.
