Mogu li zemlje regiona profitirati od toga što se nalaze na Balkanu? Zajedničkim snagama možda i da. Pojedinačne zemlje nisu dovoljno primamljive investitorima, niti su dovoljno ekonomski snažne.
Ideja, koja se čula na sarajevskom Samitu o uvođenju carinske unije na Zapadnom Balkanu, ozbiljno se razmatra, a stručnjaci upozoravaju da bi i u tom slučaju pojedine zemlje mogle ostati u zapećku.
Sama Bosna i Hercegovina, na primjer, nudi tržište od 3 miliona 800 hiljada stanovnika, Srbija nešto više od 7 miliona, Crna Gora 600.000, a Makedonija i Albanija nešto više od dva miliona. Kada bismo čitav taj prostor posmatrali kao jedno tržište, ono bi brojalo više od 18 miliona stanovnika, što je svakako mnogo primamljivije investitorima. Tako veliko tržište značilo bi veći izbor roba za potrošače i lakši protok roba i usluga. Također, snaga ekonomije iskazana kroz bruto-društveni proizvod ne može se ni porediti posmatrano kroz pojedinačne zemlje, ili kao jedinstven ekonomski prostor. Brojke su neumoljive – bh. BDP iznosi oko 18 milijardi dolara, srbijanski manje od 50 milijardi, crmogorski oko pet milijardi, Makedonija je snažna 10 milijardi, Kosovo 7, Albanija 13 milijardi – a čitav Zapadni Balkan – preko 100 milijardi dolara.
Carinska unija, po definiciji, podrazumijeva uvođenje jedinstvene stope carinskog opterećenja tog prostora prema trećim zemljama. Ekonomisti smatraju da takav koncept ipak odgovara najsnažnijim i najstabilnijim ekonomijama, kao što je Srbija ili Albanija. S druge strane, pristanak na taj koncept može značiti zastoj u evropskim integracijama, jer bi Zapadni Balkan bio zamjena za Evropsku uniju.
To, opet, najmanje odgovara Crnoj Gori, koja je najdalje odmakla na putu ka Evropskoj uniji, i ima povoljnije sporazume sa Unijom u odnosu na ostale zemlje regiona. U velikoj carinskoj uniji najveću snagu privlačenja investicija i dalje bi imale Srbija i Albanija, dok bi BiH, zbog nestabilne situacije, ponovno mogla ostati u zapećku.
“Što se tiče BiH, da imamo stabilnije unutarnje političko stanje koje nije izazvano stalnim krizama imajući u vidu snagu poduzetnika, mogla bi profitirati, ali ovako nisam siguran. U svakom slučaju, ovakvoj ideji treba dati priliku“, komentar je ekonomiste Mateja Živkovića.
A kolika je ovisnost ovih zemalja međusobno opet najbolje potkrepljuju prošlogodišnje brojke. Robna razmjena Srbije i BiH iznosila je preko tri milijarde maraka, s tim da je BiH u Srbiju izvezla robe u vrijednosti 800 miliona, a iz Srbije je uvezla više od dvije milijarde maraka. Preko 300 miliona maraka BiH razmjeni robe još sa Crnom Gorom i Makedonijom, a nešto manje sa Kosovom i Albanijom. Ideja o carinskoj uniji iznesena na sarajevskom Samitu, mogla bi da bude nadograđena na ljeto, kada će se premijeri Zapadnog Balkana ponovno susresti u Trstu.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
