Ukoliko bi visoki predstavnik nametnuo izmjene Izbornog zakona u Bosni i Hercegovini u obliku kakav je objavljen u medijima, on bi prekoračio svoja ovlaštenja jer bi to značilo da mijenja Ustav entiteta Federacije u pitanjima koja nisu jasno definisana Dejtonskim sporazumom, izjavio je stručnjak za ustavno pravo i BiH, Joseph Marko, za austrijski list Der Standard.
U članku je objašnjeno da, po nacrtu koji je objavljen u medijima, uvodi se prag od tri posto, tako da ukoliko u jednom kantonu živi manje od tri posto jednog naroda, predstavnici tog naroda iz tog kantona se ne bi mogli birati u Dom naroda.
Marko smatra da bi Schmidt prekoračio svoja ovlaštenja ako bi zaista nametnuo rješenja u tom obliku. Objašnjava da je to zato što predloženo uvođenje granice od tri posto uključuje izmjenu Ustava Federacije i odgovarajućih zakonskih odredbi kojima se implementira organizaciona struktura ustava entiteta, a koja nije definisana ustavom države.
“Radi se zapravo o autonomnom ustavnom pravu Federacije, koje nije u suprotnosti sa Dejtonskim ustavom“, rekao je Marko za Der Standard.
Aneks 10 Dejtonskog sporazuma
On navodi da je, prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, visoki predstavnik ovlašten samo da kontroliše implementaciju Dejtonskog sporazuma, ali ne i da se bavi autonomnim pravnim sistemima entiteta ili njihovim ustavima ukoliko to nije definisano Dejtonskim sporazumom.
“U tom smislu, visoki predstavnik bi prekoračio svoje nadležnosti ako bi iskoristio bonska ovlaštenja za promjenu Ustava Federacije”, zaključuje Marko.
Kada je bivši visoki predstavnik Wolfgang Petritsch 2002. godine mijenjao ustave Republike Srpske i Federacije, činio je to, suprotno Schmidtovim rješenjima, kako bi implementirao odluku državnog Ustavnog suda.
“Poenta je tada bila u tome, da su entitetski ustavi usklađivani sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Zato je visoki predstavnik tada imao ovlaštenja za to,” objašnjava on.
Dodaje da bi se, u slučaju rješenja koje navodno želi nametnuti Schmidt, visoki predstavnik umiješao u autonomiju entitetskog ustavnog prava, za što nema ovlasti.
Evropski sud za ljudska prava
Prema riječima ovog stručnjaka, Schmidt bi po tom Aneksu 10 morao voditi računa i o zahtjevima za izmjenom Dejtonskog ustava kako bi uopće mogao da interveniše po pitanju ustava Federacije, i to onako kako je navedeno u presudama Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Zornić i Pilav.
Međutim, ističe da to ne vidi u Schmidtovim rješenjima.
Marko je istakao da upravo slučaj Pilav vrlo dobro pokazuje koliko je ovo pitanje centralno za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. U slučaju Pilav se radi o Bošnjaku koji je podnio tužbu jer mu nije dozvoljeno da se kandiduje za člana Predsjedništva BiH iz Republike Srpske.
“Ako biste uveli granicu od tri posto, onda bi svi Hrvati i Srbi u onim kantonima u kojima ima manje od tri posto Srba i Hrvata bili lišeni mogućnosti da glasaju za Hrvata ili Srbina“, rekao je Marko.
Visoki predstavnik i kontrola normi
Marko ističe da bi zakonska rješenja koje bi Schmidt eventualno mogao nametnuti mogli osporiti i Ustavni sud BiH i Evropski sud za ljudska prava. Jer kada je bivši visoki predstavnik Wolfgang Petritsch bio u Bosni i Hercegovini dao je da zakonske akte koje je donio preispita Ustavni sud i tako se podvrgnuo kontroli normi, objašnjava on.
Ovo je, dodaje, tek kasnije osporeno u pravnom mišljenju Ureda visokog predstavnika.
Inače, Joseph Marko je redovni profesor uporednog javnog prava i političkih nauka na Institutu za javno pravo i političke nauke Univerziteta u Gracu. Prethodno je bio jedan od troje međunarodnih sudija u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine od 1997. do 2002. godine, koje je imenovao predsjednik Evropskog suda za ljudska prava.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare