Zbog rigoroznog zakonodavstva koje prijeti da ugrozi slobodu govora u Republici Srpskoj, novinari i aktivisti alarmirali su Evropu. Prethodnih dana putovali su u Brisel, Strazbur i Beč, održali 16 međunarodnih sastanaka sa oko 70 ljudi. Cilj je zaustavljanje pokušaja vlasti da kriminalizuje klevetu i uguši NVO sektor. Za medijsku zajednicu danas i jedna dobra vijest.
“Vratite Morači telefon”, uzvikivali su novinari tri mjeseca. Nakon istrage, pritisaka da otkrije izvore, novinaru Nikoli Morači banjalučka policija vratila je telefon.
Kaže da uprkos nalogu Okružnog tužilaštva, istražioci nisu uspjeli da uđu u telefon zaštićen numeričkim kodom.
S čim se sve suočava u radu, te koliko će teže biti novinar ukoliko se usvoje izmjene Krivičnog zakonika RS govorio je između ostalih institucija i u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji…
“Dosta zemalja EU ima taj zakon, ali mi smo im rekli mi nemamo nezavisno pravosuđe, mi imamo korumpirane sudije i tužioce. Čast izuzecima. Za novinara koji dođe prvi pod tu šapu, mislim da će im trebati 5-7 godinama da dokaže svoju nevinost”, kaže novinar Euroblica Nikola Morača.
Kriminalizacija klevete: Kako će novinari u praksi snositi posljedice?
Napravili smo buku na zagovaračkoj turneji, kažu po povratku iz Brisela. Potcrtavaju da se autokratija ne pravi za jedan dan, a da se zakoni odnose na sve građane, ne samo na novinare.
“90% građana RS nemaju kumove i prijatelje, partijske knjižice, nemaju veze u institucijama gdje trebaju da dobiju neku uslugu. Oni se moraju osloniti na institucije. Ako institucije funkcionišu i građani će dobiti pravdu, ako su insti zloupotr biće zakoniti za svoja prava. Društva ne postaju diktature, ili autokratije preko noći, one postaju korak po korak”, kaće novinar Nezavisnih novina Dejan Šajinović.
A korak po korak, od Brisela, Strazbura do Beča mnogi su ostali u čudu zbog onog što se planira ozakoniti u RS.
“Ja sam na većini tih ljudi vidjela da su šokirani. Oni su o ovim izmjenama zakona znali vrlo površno, formalno što im se dostavlja kroz neke izvještaje, gledali su to kroz zakone koji postoje već u zemljama EU”, kaže Vanja Stokić, novinarka E-trafika.
Ali za evropske države u kojima sendvič i voda koštaju preko 20 eura, okvir kazni za klevetu nije 60 000 eura već…
“Standard da ne ide preko 1000 eura u najtežim slučajevima”, dodaje advokatica Jovana Kisin Zagajac.
Pritom, domaće procesno zakonodavstvo i krivični postupak za Evropljane su “nevjera”; Izostanak instituta privatne tužbe, te posebno velika ovlaštenja tužioca.
Šef misije OSCE-a za N1: Kriminalizacija klevete će pogodovati nosiocima vlasti
“Da vas stavi u pritvor, da vam stavi zabranu izlaska iz države, da vam stavi zabranu obavljanja novinarske, ili bilo koje djelatnosti, sve prije donošenja presude tokom istrage, ili podizanja optužnice, na to su se isto šokirali. Prosto, tamo države koje imaju klevetu u krivičnom zakonu, imaju puno drugačiji krivični postupak, gdje vas goni oštećeno lice, a ne komoletan državni aparat sa tužilaštvom i mupom iza sebe” ističe Jovana Kisin Zagajac.
Javna rasprava o spornom nacrtu bila je farsa ocjenjuju, ali sve bi itekako moglo negativno uticati na izvještaj EU o napretku BIH.
“Da mnoge evropske zemlje imaju kriminalizovanu klevetu, imaju zakone o agentima stranog uticaja i slično. Međutim, konteksti nisu isti”, kaže Ivana Korajlić, Transparenci International.
O lošim trendovima kada je sloboda javne riječi u pitanju, upoznali su Evropsku komisiju, Službu za vanjske poslove EU, Savjet Evrope,OSCE, te međunarodna novinarska udruženja.
Primjedbe novinara i aktivista na izmjene Krivičnog zakonika Republike Srpske, možda nisu čuli u Banjaluci, ali jesu u Briselu, Strazburu i Beču. I međunarodne organizacije zbog svega su ostale šokirane. Uprkos svemu, vlasti ostaju pri svom naumu.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Pročitajte više
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi koji će ostaviti komentar!