Da li oblak ima težinu? Ako ima, zašto lebdi u vazduhu? A šta bi se desilo da "padne"?

Ljubitelji stripova sigurno pamte Asteriksa i Obeliksa i galsko selo u kojem se stanovnici ničega ne boje, osim da im se “nebo ne sruši na glavu”.

Ovog ljeta mnogo puta se čini da nam se to dešava. S druge strane, vjerovatno ne poznajete nikoga ko se plaši da stane pod oblak i kaže da će mu pasti na glavu. Čak i kada bi se to dogodilo, čini se da bi takav događaj prošao bez pretjerane štete za ljude. Pahuljaste stvari koje lebde u zraku izgledaju nekako bestežinsko. A ipak ga moraju imati, pošto su napravljeni od vode. A voda je, na kraju krajeva, prilično teška – jedan litar vode teži jedan kilogram.

Pa koliko su oblaci teški? Kako mogu da lebde u vazduhu ako imaju težinu?

Tajna je u njihovoj gustini, piše na web stranici američkog Geološkog zavoda. Gustina oblaka je manja od gustine suhog vazduha.

Baš kao što ulje pluta na vodi jer je manje gusto, oblaci plutaju u zraku jer je vlažan zrak u oblacima manje gustoće od suhog zraka. Ali koliko oblak zaista teži? Prema sciencelert.com, gustina kumulusnog oblaka (oblak koji izgleda kao pjena ili krem) procjenjuje se na pola grama po kubnom metru. Ne tako veliki kumulus koji bi bio jedan kilometar širok, dugačak i visok bi tako imao zapreminu od jednog kubnog kilometra, što je milijardu kubnih metara. Hajde da izračunamo: milijardu kubnih metara, od kojih svaki teži pola grama – 1.000.000.000 m3 x 0.5 g/m3 = 500.000.000 grama kapljica vode. To znači 500.000 kilograma ili 500 tona. Ovo nije baš veliki kumulus, već više patuljak. Kumulusni oblaci mogu doseći nekoliko kilometara u visinu, kao i u dužinu i širinu.

Međutim, ne treba se bojati ako se takav oblak iznenada spusti na tlo. Ne biste ni primijetili ništa drugo osim da ste se odjednom našli u magli.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad