Đoletova čestitka olimpijcima i odgovor "okolnim" medijima

Objavu prenosimo u cijelosti:

Bensone, još jedna okačaljka i neću više, obećavam, jer ću još ispasti i bloger, kako je krenulo?
Rekla si mi da je twitter ograničen na 140 karaktera (uključujući i “space”!) neke od Ograničenih Karaktera opisao bih, doduše, i sa samo pet “karaktera” i 145 spejsova, ali već je dovoljno porađeno na upropaštavanju ovog trenutka?

Pokušaću da sve upakujem u par rečenica, ali molim te da imaš u vidu da pripadam tehnološki prevaziđenoj generaciji? Od društvenih mreža zastupljen sam jedino na svojim koncertima, a znaš da pevam samo kad me zlo natera? Plašim se da će puno toga zastareti do mog sledećeg izlaska na balkon. A pomalo se i nadam da će biti tako?

Tu naravno ne mislim na uspehe naših sportista. Sve ovo trebao bi da bude samo mali dodatak onoj poruci poslatoj Saletu Đorđeviću uoči finala? Ljuljkana na talasima dobronamernosti, ta boca je čudesno lako doplovila do Rija, otkrivajući, usput, da je opstalo mnogo više Naših nego što smo mislili? I upravo njima bih prvenstveno i želeo da kucnem još koji “karakter” o tome, i objasnim ponešto. Jer oduvek su me najviše grozili baš likovi koji se šlepaju uz tuđe uspehe, pogotovu oni koji tu i tamo imaju i nekih svojih uspehčića?

Pratio sam, naime, olimpijadu uporno, i onih dana kad se “Bože pravde” moglo čuti tek u odjavi programa. Vremenska razlika bila je idealno kompatibilna sa mojom nesanicom, ali sam onda primetio da je i drugima to prva tema za razgovor? Rio je dve nedelje bio naša Sigurna Kuća. Bez vesti. Bez demagogije za prvi razred. Planeta Sport. Bez neotesanosti, primitivizma, bez replika i poslovnika...

Sa Štefanekom se, preko Alekse, po takmičenjima družim već godinama. Španovićkin otac, opet, Oliverin je drug iz razreda, što je bio dodatni razlog da joj se obradujemo kadgod je sretnemo u gradu, i da za njih dvoje navijamo, možda ne više, nego ipak nešto drugačije nego za ostale?
Davorov uspeh, pa onda i Ivanin skok, naveli su me da im u ime porodice sročim male SMS čestitke, trudeći se da ne budu u stilu “još jednom ste dokazali”, ili “pokazali ste kako se bori”? Bilo je u tim porukama prilično poetike, alijas patetike, kako bi to već Veliki Gmaz botaljao u svom komentaru, ali isfolirani uvek požure da sve što je razumljivo proglase patetičnim? Mada, ovog puta ne mogu a da mu ne priznam da su se ovakve situacije prosto ubile za nas patetične? Himna, zastava, nacionalni grb? Bljak, DNK patetike...
No, dabome da nesuđene SMS-ove do kraja nisam ni poslao...

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.