Protokol iz Brisela nije obavezujući akt već samo uvod u reformu pravosuđa za N1 je pojasnio ministar pravde Bosne i Hercegovine. Nedavno potpisan, izazvao je potpuno oprečne polemike na relaciji dva entiteta o osnivanju novih pravosudnih institucija i oduzimanju postojećih nadležnosti.

Do formiranja novih pravosudnih institucija – Vrhovnog suda, Višeg suda ili nekog drugog apelacionog tijela na nivou države još dugo neće doći. U nedavno potpisanom briselskom Protokolu stoji da se reforma treba kretati u okvirima prijedloga Ministarstva pravde Republike Srpske i državnog nadležnog ministarstva. A prijedlog je…

“Ni Apelacioni ni Vrhovni, riječ je dakle o Višem sudu i eventualno uspostavom Višeg suda prestaje potreba da razgovaramo o Vrhovnom sudu Bosne i Hercegovine. Ja mislim da je važno da smo otvorili dijalog, mislim da je važno urediti nadležnost Suda BiH u prvom i drugom stepenu, mislim da je važno da se suočimo sa subjektivizmom koji prati proširenu nadležnost“, rekao je Anton Kasipović, ministar pravde Republike Srpske.

Protiv uvrštavanja ovakvog prijedloga u dokument eksplicitne su političke opcije iz Federacije BiH. Pojedini to smatraju uvodom u raspad državnog pravosuđa.

Ministar pravde BiH Josip Grubeša pojasnio je za N1 da iza Protokola ni ne treba stajati Vijeće ministara BiH jer on nije pravno obavezujući akt već izraz volje učesnika da se krene put reforme pravosuđa. Dodao je da sve što Protokol predviđa i prijedlog Ministarstva pravde RS i državnog ministarstva pravde tek treba biti podložno stručnoj raspravi.

O svemu će se prvog i drugog oktobra raspravljati u Sarajevu. Ukoliko rasprava ne bude u skladu sa zahtjevima iz Republike Srpske pitali smo predsjednika entiteta hoće li onda aktivirati odluku o referendumu koja se, iako su otklonjene sve pravne pretpostavke, još uvijek nije našla u Službenom glasniku.

“Niste mogli da čujete nikoga od odgovornih da je rekao da odustaje od referenduma, ali isto tako niko od odgovornih ne može da eliminiše bilo kakav razgovor ili dijalog o bilo kakvim pitanjima“, kazao je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske.

Zemlji treba Vrhovni sud, smatra profesor Seizović. Nema dvojbe da bi presude iz oba entiteta trebale biti u nadležnosti jednog takvog suda.

“Ukoliko taj sud bude imao neku apelacionu nadležnost prema presudama Suda BiH onda mislim da to ne bi bilo problematično ni za jednu stranu, da ih tako nazovem. Ali onda bi imao limitirane dosege i naravno to ne bi bio onda Vrhovni sud i postavlja se pitanje da li ga kao takvog trebamo”, rekao je Zarije Seizović, profesor Međunarodnog prava.

Strukturalni dijalog o reformi pravosuđa mogao bi postati rupa bez dna kada su u pitanju dogovori unutar Bosne i Hercegovine.