Onaj ko se vakciniše i vjeruje da nakon toga može da se ponaša kao prije korone, vara se. I onda će važiti stroga pravila, kako se drugi ne bi zarazili. Ali mnogo toga je i dalje nejasno.

Vakcinacija može da ublaži težak tok bolesti ili u najboljem slučaju da je u potpunosti spriječi. Ali još uvijek mnogo toga nije dovoljno istraženo. I dalje nedostaju sveobuhvatne studije o tome koliko dugo vakcine štite i u kojoj mjeri doprinose smanjenju ili zaustavljanju širenja virusa. Nejasno je i to da li je onaj ko je vakcinisan i dalje zarazan.

Prema dosadašnjim saznanjima je jasno da onom ko je dva puta vakcinisan, vakcine kompanija Bajontek/Fajzer i Moderne, pružaju zaštitu od korona-virusa i do 95 odsto. U provedenom istraživanju je učestvovala 36.621 osoba. Među njima je bilo 170 potvrđenih Kovid-19 slučajeva, i samo osam osoba koje su prethodno dobile vakcinu. Velika većina od 162 pozitivno testiranih je pripadala placebo-grupi. Na osnovu toga je izračunata efikasnost od 95 procenata.

Kod većine ljudi su odobrene vakcine protiv korona-virusa bile veoma efikasne. To se odnosi na sve starosne i polne grupe. Kod ljudi koji nisu vakcinisani je devet puta veća vjerovatnoća da će oboljeti od Kovida 19, nego kod onih koji su vakcinisani.

Stara pravila i nakon vakcinisanja

Prema ocjeni Robert Koh instituta još uvijek nije utvrđeno da li i u kojoj mjeri osobe koje su vakcinisane prenose korona-virus. „Podaci koji su do sada dostupni ne omogućavaju konačnu procjenu efikasnosti Kovid-19-iRNK-vakcina u smislu sprječavanja ili smanjenja prenosa virusa.“ Dok ne budu postojali podaci o tome koliko vakcina sprječava prenos virusa, i nakon primljene vakcine bi se trebalo pridržavati svih preporučenih zaštitnih mjera. To su odstojenje, higijena i maske.

Imunitet

U idealnom slučaju korona-vakcina štiti od toga da uopšte dođe do zaraze. Takozvani „sterilizirajući imunitet“ još uvijek nije dokazan kada je riječ o korona-vakcinama, navode iz Saveznog centra za zdravstvenu edukaciju (BZgA). „Za takve tvrdnje i dalje nedostoju podaci, ali narednih mjeseci bi rezultati mogli da budu dostupni.” Sterilni imunitet pomaže da se virus više ne širi među onima koji su vakcinisani, što je važan aspekat za imunitet krda.

Kako bi se utvrdilo da li vakcine doprinuse stvaranju sterilizirajućeg imuniteta u studiju bi trebalo da budu uključeni i ljudi sa asimptomatskim infekcijama.

Kod sterilizirajućeg imuniteta virus se napada prije nego što uopšte stigne u tijelo. Vakcina dakle sprječava da uopšte dođe do zaraze. Oni koji su vakcinisani ne mogu da prenesu virus jer ga ni nemaju u tijelu. Nije jasno da li su iRNK-vakcine u stanju da razviju tu vrstu imuniteta. Na skoro sva pitanja te vrste odgovor je „možda” ili „vjerovatno“, čak i kada se radi o tome da li vakcinisane osobe i dalje mogu da šire zarazu, i ako da, u kojoj mjeri.

Situacija je drugačija kada se radi o takozvanom „funkcionalnom imunitetu“. Taj imunološki odgovor ne sprječava infekciju, ali štiti vakcinisanu osobu od izbijanja virusa i teškog toka bolesti.

Ali ako vakcina ne sprječava dalje širenje virusa, već ga samo neutrališe ili ublažava, onda bi barem dio vakcinisanih ljudi teoretski i dalje mogao da širi zarazu. Ali tu je potrebno sačekati rezultate istraživanja.

Poznate vakcine

Stopostotne zaštite nakon primljene vakcine nema, iako su neke veoma blizu tog cilja. Vakcine protiv malih boginja, zaušnjaka i rubeole imaju efikasnost od 93 do 99 odsto. To je vrijednost od koje su vakcine protiv sezonske gripe daleko. Prema podacima Robert Koh instituta efikasnost vakcina protiv gripe u sezoni 2019/2020 je bila između 31 i 73 procenta, u zavisnosti od toga o kom soju gripe se radilo.

Mnogo gore su vrijednosti iz sezone 2017/2018. Tada je efikasnost vakcina protiv gripe bila oko 15 odsto.

Za razliku od RNK-vakcina protiv korone, tada se daju takozvane mrtve i žive vakcine. Kod mrtve vakcine se ne izazava gripa i virusi vakcina ne mogu da se prenesu na druge osobe. Za razliku od živih vakcina, koje sadrže oslabljene viruse. U periodu od jedne do dvije sedmice nakon što su te vakcine primljene, virus može da se prenese na druge. Prije svega na ljude sa oslabljenim imunitetom. Tu recimo spadaju ljudi koju su kratko prije toga imali transplantaciju koštane srži i koji su u izolaciji.

Sve ili ništa

Mnogi od nas polaze od toga da je vakcina ili efikasna ili nije. Ali kod vakcinacije nema te crno-bijele situacije. Postoji mnogo gradacija, ne samo kada je riječ o Kovidu-19. Nejasno je da li i kada treba dati koju vakcinu.

Jasno je međutim da vakcine koje se sada daju, kod svakog pojedinačno mogu da ublaže težinu bolesti. One međutim nisu karta za povratak u bezbrižan život kakav je bio prije pandemije.