Glavno izvorište Sarajeva na minimumu: Svaki litar pokušavamo isporučiti gradu

Kalendarski je jesen, ali posljedice minulog ljeta i dalje osjećamo. Ujutro, popodne ili tokom noći – redukcije vode u Sarajevu postale su svakodnevica. Građani su na rubu strpljenja:

„Nema nikakvog ni reda ni rasporeda, je li po danu ili noći. Uglavnom, malo dođe, pa nestane, pa dođe, pa nestane. Po noći je nema nikada. Vrlo je teško organizovati domaćinstvo. Pođete na posao ujutro – nema vode. Drugo jutro – ima vode. Tako da nikad ne znate kada je neće biti.“

„Vazda je nezgodno. Voda je život, bez vode nema života. Ali sve je to javašluk, znate. Puno cijevi se ne popravlja na vrijeme, idu ti kubici, Bog zna gdje, a opet sve narod plaća.“

Iz Vodovoda i kanalizacije upozoravaju da je situacija na glavnom sarajevskom izvorištu Bačevo alarmantna. Kažu da raspoložive količine vode opadaju, dok sistem pokušavaju održati uz smanjenje protoka i pritiska.

„Bunari sami su na svojoj izdašnosti. Kad bih vam sada objašnjavao u centimetrima, ne biste razumjeli. Da vam kažem da rade na 20 posto od punog kapaciteta. Svi su maksimalno uključeni da svaki litar, decilitar vode bude isporučen u grad, međutim, situacija je takva kakva jeste“, kaže Senad Talović, glavni mašinista izvorišta Bačevo.

A sve je spalo na Bačevo, koje inače u sistem šalje oko dvije hiljade litara vode u sekundi. Sada je to drastično manje. Lokalni vodovodi uglavnom su presušili, a restrikcije i smanjenje pritiska nastavit će se i narednih dana.

„To nisu neka isključenja. To je samo smanjivanje protoka koje moramo da radimo da bismo održali sistem u radu. Da bi sistem mogao biti održiv, morate imati pritisak vode u cjevovodu. Znači, moramo održavati taj pritisak. Ako nemamo pritisak, nemamo ni vodu“, pojašnjava Talović.

Promjenu bi mogle donijeti obilnije i dugotrajnije padavine. Kiša se očekuje narednih dana, pa bi se hidrološka situacija mogla početi stabilizovati. Do tada, građanima ostaje snalaženje, na šta su, čini se, već navikli:

„Normalno je da sada, u ovo doba godine, po ovoj suši i ljetu nema vode. To je logika. Ali rade na tome da će to biti u redu. Natočiš u one kante i onda se snalaziš nekako. Uglavnom, pod kontrolom.“

„Navečer u 12 nestane, pa onda dođe ujutro i to je to.“

„Dođe po sat-dva, inače je nema nikako. Katastrofa s vodom. Punimo nekad vodu, napunimo kada imamo, kada nemamo – šta ćemo?!“

Problem nedostatka vode, međutim, otvara i šire pitanje – koliko je sistem vodosnabdijevanja spreman za duže sušne periode i šta se radi kako bi Sarajevo imalo sigurnije alternativne izvore vode.

„Mi trošimo tu vodu koja je tu nastajala hiljadama godina, a ne možemo da je obnovimo. Zašto? Zato što smo devastirali prirodu. Prije rata se razmišljalo, bila je ideja da se napravi hidroakumulacija za snabdijevanje grada vodom. Odustalo se od toga. Napravljen je poslije rata jedan projekt za Crnu rijeku. Izgleda da se odustalo i od toga“, kaže prof. dr. Dalibor Ballian sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

Dok se čeka kiša i oporavak izvorišta, ostaje dugoročnije pitanje – ima li Sarajevo plan za periode u kojima postojeći izvori ne mogu zadovoljiti potrebe grada. Jer problem koji je danas posljedica suše već sutra može postati pitanje sigurnosti vodosnabdijevanja.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad