Godina je počela hrvatskim predsjedavanjem EU, koje je opšte ocijenjeno kao odlično organizovano, čime je najmlađa članica Unije položila važan test.

Brisel

Prvi veliki izazov sa kojim se on suočilo je formalni izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije. 1. februar formalno je postao dan u kojem je Unija ponovo spala na 26 država članica. Evropsku tugu zbog smanjenja, u roku od mjesec dana zamijenio je očaj.

Prvi slučajevi virusa korona nisu izazvali veliku pažnju većine evropskih država, sve do dramatičnih scena koje su počele da pristižu početkom i sredimo marta.

Istog trenutka nastala je panika, koja je već 16. marta dovela do toga da Njemačka, a potom i ostale države EU, zatvore unutrašnje granice.

“Teško je poverovati koliko se i koliko dramatično se promenio svet od našeg poslednjeg susreta. U tren oka virus koji je započeo na drugom kraju sveta postao je smrtonosna pandemija sa tragičnim posledicama i ovde u Evropi. U otkucaju srca, naš način života se promenio. Naše ulice su se ispraznile. Naša vrata su se zatvorila. I prešli smo iz uobičajene svakodnevnice u borbu svog života. Videli smo krhkost života koja nam se ogolila pred očima. U srcu Evrope videli smo tragediju razmera nezamislivih do pre samo nekoliko kratkih nedelja. Moje srce je uz sve žrtve i njihove voljene. I sve naše misli i najbolje želje upućene su onima koji se trenutno bore za život ili su bolesni kod kuće. Ali iako nas je virus teško pogodio, ljudi u Evropi su uzvratili udarac podjednako snažno“, kazala je predsednica Evropske komisije Ursula von der Layen, 26.03.2020.

Početna koordinacija iz Brisela bila je spora i neefikasna, što je dovelo do niza kritika, ali i plodnog tla za deiznformacije.

Među najpoznatijima je ona o tome da Italijani ogorčeni na izostanak solidarnosti EU pale zastave Unije i kače Kineske.

U maju je EK preporučila otvaranje granica, ali je do toga došlo tek narednog mjeseca.

U međuvremenu, pod zatvorenim granicama obilježeno je 25 godina potpisivanja Šengenskog sporazuma kojim su granice u EU inicijalno ukinute, ali i Dan Evrope.

Uprkos početnom nesnalaženju, Briselska administracija se trgla i počela efikasnije da radi, od praktičnih smjernica za omogućavanje nesmetanog transporta i putovanja, preko budžetskih intervencija, do konkretne pomoći državama članicama i regionu zapadnog Balkana u borbi protiv pandemije.

Ipak, decembar je mjesec koji će biti upamćen po odlukama koje su ušle u istoriju EU:

Dogovoren je dugoročni budžet EU i Fond za oporavak u najvećem iznosu do sada, uz potencijalno uslovljavanje vladavinom prava o čemu će konačnu odluku dati Evropski sud pravde Potom su države članice odlučile da se zajedno zadužuju na tržištu, krajem meseca autorizovana je prva vakcinu protiv KOVIDa19 i počela je vakcinacija, a u samom finišu postignut je i sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU

„Konačno smo postigli sporazum. Bio je to dug i krivudav put, ali smo postigli dobar dogovor. On je fer i izbalansiran. Obe strane obaveile su pravičan i odgovoran posao. Pregovori su bili veoma teški, ali mnogo toga je bilo u igri i mnogo ljudi bi bilo pogođeno, tako da je vredelo boriti se za sporazum. Moramo da izbegnemo veće poremećaje nakon 1 januara koji mogu pogoditi radnike, preduzeća i putnike. Sporazum će zaštititi Evropske interese. Takođe, veruje, i interese Veliek Britanije. On će biti čvrsta osnovu za dobar početak dugoročnog prijateljstva. A to znači da Brexit konačno možemo da ostavimo iza sebe. Evropa može da nastavi dalje“, kazala je Ursula von der Layen, predsjednica Evropske komisije.

Turbulentna godina u EU odrazila se i na region zapadnog Balkana.

5. februara Evropska Unija predstavila je novu metodologiju proširenja, za koju je rečeno da će pospješiti efikasnost pregovora o članstvu i ubrzati put država kandidata ka punopravnom članstvu.

Krajem narednog mjeseca odobrili su početak pregovora sa Sjevernom Makeodnojim i Albanijom, a Evropska komisija je potom i pripremila predlog za pregovarački okvir, ali on ipak nije doveo do njenog usvajanja zbog protivljenja Bugarske. Zbog toga je izostala i medjuvladina konferencija, koju je Nemačka, predsedavajuca Unijom u drugoj polovini godine, bezuspješno gurala.

“Postoje četiri principa na kojima se zasniva čitava metodologija: kredibilitet, predvidljivost, dinamičnost i snažnije političko upravljanje. To su principi po kojima želimo da radimo i to su principi koje bismo želeli da obezbedimo, kako za naše države članice i našu javnost, tako i za zapadne partnerske zemlje. Moramo da poboljšamo sprovođenje reformi u regionu; ovo je zabrinulo mnoge države članice, ne samo one koje su bile kritične ili koje su se protivile, već mnogo veći broj država članica. Potrebne su nam reforme koje će trajati, reforme koje će biti funkcionalne u regionu i koje će stvoriti slobodu za ljude, ali i održiviju i otporniju ekonomiju”, kazao je OLIVER VARHELJI, komesar za proširenje EU, 05.02.2020.

Ni Kosovo nije bolje prošlo i konkretnu podršku dobilo je od Evropskog Parlamenta. Iako je u aprilu ukinulo takse na uvoz robe iz Srbije i BH, učestvovalo u obnavljanju pregovora sa Beogradom, i na kraju poslalo u pritvor u Hag svog predsjednika Hašima Tačija i jedan broj njegovih saradnika, zauzvrat je ostalo jedino evropsko područje čiji stanovnicma je potreban viza za ulazak u EU.

“Nemogućnost vizne liberalizacije nije vezana za Kosovo, iako ima prostora da se raspravlja o vladavini prava tamo, međutim evropska komisija je preporučila tu viznu liberalizaciju još u junu prošle godine, ali radi se o unutrašnjoj politici nekih važnih država članica, koje da ne bi izazvale debatu u sopstvenim državama ne dozvoljavaju taj konačni korak I galsanje na nivou Vijeća ministara, nada je bila u Njemačkoj, kao jednoj veoma važnih država u EU, ali kad Njemačka nije uspjela da ubjedi skeptične države, još je manje vjerovatno da će se to desiti nekoj bliskoj budućnosti“, kaže GJERAQINA TUHINA, dopisnica Radija Slobodna Evropa iz Brisela.

Pregled godine donosi vam Nikola Radišić u videu.