Može li Bosna i Hercegovina funkcionisati bez OHR-a?

Od stavki navedenih 2008. u Programu 5+2 koji predviđa neophodno za zatvaranje OHR-a jedino je potpisan sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju. Nema rješenja o raspalaganju državnom i vojnom imovinom, nema Konačne odluke za Brčko, niti potpune vladavine prava. Stoga imenovanje novog visokog predstavnika ostaje zadatak za ambasadore PIC-a.

''Ono što je posao budućeg visokog predstavnika jeste da na ovaj ili onaj način osigura da se te pretpostavke za zatvaranje OHR-a ispune. Realno je to moguće riješiti u roku od mjesec dana, praktično, sve skupa, ukoliko bi političari koji trebaju preuzeti odgovornost za stanje u zemlji doista ozbiljno shvatili tu zadaću '', rekao je novinar i politički analitičar Ranko Mavrak.

Dok Mavrak smatra da će dogovor oko konačnog imena biti psotignut do narednog zasjedanja, ima i skeptičnih. Bivši bh. diplomata Fuad Đidić pribojava se da bi Bosna i Hercegovina mogla biti kolateralna šteta novog geopolitičkog nadmetanja.

''Nesuglasice između Sjedinjenih Američkih Država na jednoj strani i zemalja Evropske unije, odnosno zajednice E3 nisu formalne naravi. One su strateške, one su duboke i one su geopolitičke naravi. Posebno je opasno pred izbore, ali i u vremenu sve izraženijih tenzija u zemlji i gubitka strateškog autoriteta Amerike, ostaviti BiH bez OHR-a'', naveo je Đidić.

Članovi Asocijacije nezavisnih intelektualaca ponovo su podsjetili na zahtjeve iznesene na protestima 2. juna. Iako je odziv građana bio slab, zadovoljni su što su njihove poruke i zahtjevi stigli do međunarodnih donosilaca odluka. Traže da OHR ostane, da se njegove ovlasti ne smanjuju, riješi pitanje državne imovine te provedu presude Evropskog suda za ljudska prava. Po njima, to podrazumijeva i donošenje novog ustava kojim bi Bosna i Hercegovina bila uređena kao građanska država.

''Taj Dejtonski mirovni sporazum davno je opravdao tu svoju funkciju i prevazišao svoje potrebe u smislu demokratskog razvoja Bosne i Hercegovine koju od nas uporno traže na putu pridruživanja Evropskoj uniji, a naravno primjećujući presude Evropskog suda za ljudska prava, ali i domaćeg pravosuđa nisu u mogućnosti da implementiraju presude koje bi otklonile navedene smetnje da se Bosna i Hercegovina razvija u duhu demokratije'', objasnio je aktivista i profesor Sahudin Kačar.

Više u prilogu Mirne Ždralović.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad