Srđan Vuletić, bosanskohercegovački režiser i scenarista, ove godine i član žirija za Takmičarski program Evropski kratki film, gostovao je u emisiji Dan uživo.
Dvadeset i peto izdanje Sarajevo Film Festivala, pokazuje da zaslužuje ulaganja i podršku, a o tome šta je nama SFF – osim svoje filmske suštine – Vuletić je za N1 kazao kako je to u suštini “miks” stvari.
“Nedavno je bila ekonomska analiza o tom ekonomskom uticaju koji je ogroman na privredu Sarajeva, međutim priča o otporu je stav kad je sve počelo. Mislim da je 25 godina nakon što je počeo, Festival postao ono što je želio – platforma unutar koje će ljudi koji su u biznisu ostvariti kontakte i napraviti posao. No, to nije jedan od revijalnih festivala kakvi su postali manje-više svi festivali, osim SFF-a. Ako ste i na koji način vezani za film, najbolji je trenutak da budete ovdje“, poručio je Vuletić.
Rekao je i kako SFF nudi jedinstvenu priliku da ljudi vide Sarajevo u dobrom izdanju, ljude u dobroj energiji.
“Ono što je meni lično i svima nama koji živimo ovdje bitno je baš to što vidim ljude da mogu biti sretniji i nasmijaniji, što je super”; naveo je.
Vuletić je jedan od tri člana žirija za Takmičarski program Evropski kratki film, a o tome u čemu je specifičnost kratkih filmova je kazao: “Postoje dva žirija za kratki film. Jedan je za žiri koji gleda samo filmove iz regije, a ovaj drugi je za filmove sa Evropske filmske akademije i naša nagrada znači i nominaciju za nagradu za Evropski film. Nas je troje u žiriju svi smo članovi Evropske filmske akademije. Filmove još nisam pogledao i dobro je što ih nisam gledao“.
“Kratki filmovi su šaroliki, iz razloga jer većinom ih prave mlađi ljudi koji imaju originalan glas i takvi su im i filmovi”, rekao je za N1.
“Vi kad izađete sa akademije ili završite fakultet, neće odmah producent reći snimaj film. Ljudi moraju dobiti sigurnost za određenog autora i jedina prava stvar kako mogu vidjeti kako rade jeste kako rade kratki film da biste vidjeli da li mu možete povjeriti nešto veće. Kratki film ima i svoj jezik, ima zakonitosti koje ne vrijede u dugometražnom filmu i obratno. No, nije nužno da su to autori koji su na početku karijere“, istakao je poznati bh. režiser Srđan Vuletić.
Upitali smo ga i da prokometariše kada je bio zlatni period bh. kinematografije.
“Iz neke činjenične perspektive moglo bi se reći od 2000. do 2005. ili 2008. da je jako veliki broj filmova izašao i da su uradili dobre stvari na internacionalnom planu”, rekao je.
Vuletić je naglasio i kako je Bosna i Hercegovina država koja najmanje sredstava izdvaja za kinematografiju te da autori ne mogu da snimaju film po nekoliko godina jer, ako nemate dovoljno novca, niste relavatni da pregovarate, kako je istakao.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
