Kao što na škotskom jezeru Loh Nes godinama stižu turisti ubeđeni da će tamo videti Nesi, dugovrato čudovište koje su mnogi, kao, videli, ali ono zapravo ne postoji...

Kao što na Himalajima avanturisti čuče po žbunju ubeđeni da će videti Jetija, snežnog čoveka koga su mnogi, kao, videli, ali ono zapravo ne postoji…

Baš tako nekako poslednjih godina građani Srbije čuče ispred državnih institucija ubeđeni da će videti nekog policajca, tužioca ili ministra koji nešto efikasno radi, hapsi dilere bliske vlasti, razrešava afere vlasti i tome slično…

Mnogi tvrde da su takve funkcionere videli, ali oni zapravo ne postoje, isto ko ona Nesi i onaj Jeti.

I onda su građani koji redovno čuče ispred MUP-a sa dvogledima nadajući se da će ugledati policajca koji hapsi dilere i ljude bliske vlasti, ushićeno počeli da viču, ko onaj jedan pijani Finac koji je na Loh Nesu posle 12 dana zasede na jezeru ugledao Nesi. Iako to nije bila Nesi. Nego neki plutajući balvan koji neviđeno liči na Nesi.

I kao onaj nacrvcani šerpas koji je u podnožju Himalaja video Jetija, iako to nije bio Jeti, već drvo zatrpano snegom koje se njihalo pod udarima vetra.

„Jao, evo su dva policajca koji nešto rade, hapse dilere, otkrivaju afere… – ushićeni su bili građani sa dvogledima ispred MUP-a, radosno su vikali: “Oni postoje, oni postoje, ima ih, ima ih…” da bi na kraju, za svaki slučaj, fotografisali tu dvojicu, da ne bi posle bilo kao ono na jezeru Loh Nes da je u pitanju plutajući balvan, ili u podnožju Himalaja, da je u pitanju drvo zatrpano snegom koje se njihalo pod udarima vetra.

I kao što i Nesi i Jeti imaju imena tako su i njih dvojicu građani nazvali Milenković i Mitić, mada se sumnja da se tako zovu još od krštenja. Milenković i Mitić otkrili su najveću plantažu marihuane u novoijoj istoriji jugoistočne Evrope po kojoj su se šetali razni naprednjaci i njihovi bliski pomagači, brali organski paradajz, da bi na kraju vlasnik planataže obrao organski bostan.

Narod bio oduševljen što imamo njih dvojicu, a Nepalci i Škoti mogu samo da pričaju legende o Nesi i Jetiju, međutim, onda je ta vest stigla i do predsednika Srbije, osobe vazda zainteresovane za misteriozne pojave, osobito misteriozne pojave koje ugrožavaju njega, buraza i ostale pomoćne naprednjake. I krenuo da se raspituje o slučaju.

„Čekaj, mi imamo dva policajca koji hapse naše vredne ljude, poljoprvredne proizvođače, ljude koji nešto organski rade, a lepo smo se dogovorili da sistem treba da funkcioniše samo kad nas pitaju: “Da li sistem funkcioniše?” pitao je predsednik najbliže saradnike.

Onda je duboko uzdahnuo na ćutanje svojih saradnika.

„Ko je, bre, njima dozvolio da rade svoj posao a da mene ne pitaju da l’ smeju da rade svoj posao? Ko je bre njima dozvolio da znaju da rade svoj posao, kada smo mi napravili konceptualnu državu u kojoj samo ja treba da znam da radim svoj posao, čak i kad ne znam“, već je počeo da urla predsednik, urlao je urlao je opravdano iznerviran zbog remećenje idilične države u kojoj najbolje prolaze oni koji ne znaju da rade svoj posao, i to što ne znaju da rade zaista odlično ne znaju da rade.

Onda su saradnici predsednika rekli predsedniku da ne treba da se nervira, da i nepalski predsednik zna da popizdi kad mu kažu da je neko video Jetija na Himalajima, pa to zaseni njegovu slavu vrednog nepalskog predsednika, pa i škotski predsednik popizdi kad mu neko kaže da je video čudovište iz Loh Nesa, iako ni Jeti, ni Čudovište iz Loh Nesa ne postoje. A kažu da ne postoji ni škotski predsednik.

„Tako da, predsedniče, nemojte da se nervirate. Ovu dvojicu ćemo da prebacimo na neko mesto gde neće moći da rade posao koji najbolje znaju, jer šta će nam takvi ljudi na poslu koji znaju da rade taj posao. To nema ni u jednoj normalnoj zemlji. Šta će nam šatro hrabri inspektori, bolje da imamo inspektore koji će prvo da pitaju da li i koga smeju da hapse, a ne da hapse bez pitanja“, rekli su saradnici predsedniku, i pojavu Sente Milenkovića i Dušana Mitića proglasili za misteriozni fenomen – pojavu dva čudovišta iz Loh Jovanjice.

Kao i ono čudovište iz Loh Nesa, tako i čudovišta iz Loh Jovanjice ne treba da postoje, iako se mnogi kunu da su ih videli svojim očima. A to će najbolje funkcionisati tako što će ih prebaciti na radna mesta gde neće moći da se bave poslom koji najbolje umeju, nego poslom koji najbolje ne umeju, i neće biti u iskušenju da hapse časne zemljoradnike.

Tako da je Milenković raspoređen na mesto koordinatora za koordinaciju koordinatora pri Koordinantnom centru MUP-a Srbije, a Mitić na mesto stručnog konsultanta MUP-a za snimanje serije o najpoznatijem srpskom policajcu, Leki Rankoviću, jer tu neće moći ništa da zabrlja, pošto je serija već snimljena. A nema ovlašćenja da hapsi reditelja i glumce.

Građani će ih pamtiti kao bića koja su možda viđena, ali siguno ne postoje. Sećajući se onih ljudi sa dvogledima koji su naseli na njihovu navodnu pojavu i vikali: “Jao, evo su dva policajca koji nešto rade, hapse dilere, otkrivaju afere… Oni postoje, oni postoje, ima ih, ima ih…”

Ali oni u stvari, rešila je država, treba da ne postoje, i da budu samo misterija o kojoj će se ispredati priče s kolena na koleno. Kao one o Jetiju i Nesiju.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad